Yetmishinchi yillarning birinchi yarimi (1970 - 1975). Метродан космосгача
УМУМИЙ МАШИНАСОЗЛИК КОНСТРУКТОРЛИК БЮРОСИ
Voqea 1969 yilda Toshkentda Umumiy mashinasozlik vazirligi konstruktorlik byurosining filiali paydo bo‘lishi bilan boshlandi. O‘shanda byuroga Oyni tadqiq qilish uchun mo‘ljallangan texnikani ishlab chiqish vazifasi qo‘yildi – o‘sha paytga kelib amerikalik kosmonavt Nil Armstrong Oy yuzasiga qadam qo‘ygan edi va SSSR musobaqani AQSHga boy berilmaslikka intilardi. 1975 yilda Toshkent filiali mutaxassislari “Luna-24” sovet avtomatik sayyoralararo stansiyasi uchun LB-09 tuproq namunasini oladigan moslamasini loyihalashtirdi. Stansiya 1976 yil 8 avgustda Boykonur kosmodromidan uchirildi. Parvoz natijasida birinchi marta Oyda suv borligining ishonchli dalillari olindi.
Бу масалада москвалик ва тошкентлик бунёдкорлар олти йил тер тўкишди. Шароф Рашидов ушбу лойиҳанинг амалга оширилиши билан шахсан ўзи шуғулланди. 1971 йилнинг 19 ноябрида у қурилажак “Чилонзор” бекатининг илк ғишти қўйилишида иштирок этди. Метрополитеннинг 1977 йил 6 ноябрда фойдаланишга топширилиши унинг 60 йиллик юбилейига ажойиб совға бўлди. Бу тасдодифий эмасди: у бош-қош бўлмаса, бу лойиҳага Москва эътибор бермаган ва Ўзбекистонда метро қурилмаган бўларди. Метронинг ишга туширилиши нафақат шаҳар аҳолиси, балки юрт раҳбари учун ҳам муносиб совға бўлди.
Тошкент метроси Ўрта Осиёда биринчилардан бўлиб шаҳарнинг бош меҳмондўст маконларидан бирига айланди. Унинг аксарият станцияларига Ўзбекистонда қазиб олинадиган гранит, мармар, мис каби қимматбаҳо рангли материаллардан фойдаланилган ҳолда ишлов берилган. Буларнинг барчаси ер остида ёрқинлик касб этиб, шаҳар меҳмонлари ва сайёҳларни ўзига мафтун этди



